Српски Бели Орлови улазе у 2013.сезону са истим проблемима као и прошле године, финансијким, скоро без помоћи и слуха овдашње наше заједнице.Улазе у на први поглед и са истим играчким кадром, нема само тројице од прошле године, али тројице играча који су носили игру Орлова. Зоран Рајовић и Richard West су били убедљиво најбољи и најопаснији нападачки тандем у лиги, а Милош Ђурковић један од најбољих голмана. Кога нема без њега се може и мора.Ове године лига је смањена, само 12 тимова, у доброј мери захваљујући трвљењу између Канадског Фудбалског Савеза и Канадске Фудбалске Лиге, а све око начина расподеле помоћи од FIFA, која помаже земље у којима је фудбал у развоју и треба подршку. Значајнија подршка ове године се неће десити, а видећемо како ће се све развијати 2014.године. Због кашњења и одуговлачења нема више академија TFC и Montral, неки тимови су одустали од такмичења ове сезоне.
Урош Стаматовић након успешне прве године на клупи Орлова и ове године је оптимиста и ево каква су његова очекивања:
“Као што сам и рекао крајем претходне сезоне, Српски Бели Орлови крећу у нову сезону подмлађени, али са истим амбицијама. За разлику од прошле сезоне, ове године имамо веома млад састав, али тај састав има једну годину искуства у CSL. Драго ми је да могу да наставим рад са веома талентованим младићима који имају велику шансу да кроз лигу напредују и усавршавају се, а пре свега изграде играчки карактер. Чуће се у скоријој будучности за Струњаша, Поповича, Вукоја, Микетића, Луковића, Негојевића, Данијела, Орланда…наравно уз помоћ и искуство Влашког, Јелића, Станковића и Димитрова. Јесте пуно ће нам недостајати Рајовић, West и Ђурковић. Верујем у ову децу и у наш предани рад.
Као и сваке године и увек Орлови су тим победничког менталитета, без обзира на ростер, младост или неискуство. Тако је и ове године, амбиције су победничке, видећемо, све зависи од развоја ситуације и многих фактора, видећемо колико далеко ћемо догурати. Морамо задовољити очекивања навијача и симпатизера, жељних успеха и добре игре.
На крају желео би истаћи управу клуба која уз велике напоре успева да се избори са свим потешкоћама и омогућава да наш најпознатији клуб у дијаспори уопште постоји. Уз њих захваљујем се и свима осталима који помажу да наша деца имају клуб на којег могу да буду поносни и коме припадају.”
З.М.