Данас се навршило седам година од како нас је напустио дугогодишњи генерални менаџер Српских белих орлова Коста Кен Станојевић.
Делегација Фудбалског клуба Српски бели орлови посетила је његов гроб на гробљу „Бичвуд” у граду Вон, упалила свеће, положила цвеће и одала почаст непоновљивом и јединственом човеку у историји Срба у Канади.
Нека сећање на нашег Кена и на његову љубав према нашем клубу и народу не избледи.
У наш посед доспели су фотографија и флајер из 1992. године.
Наиме, ради се о једној екипи која се такмичила у прелазном периоду између 1980. и 2006. године када се ФК Српски бели орлови нису званично такмичили.
Те давне 1992. године, основано је Српско спортско друштво централног Онтарија са седиштем у Ошави а главни клуб спортског друштва био је Фудбалски клуб Уједињени Срби из Ошаве. Тим је играо у белим дресовима са српским грбом и круном, обележјем Српских белих орлова. Међу познатим играчима био је Момчило Мајк Стојановић, некадашњи голгетер Белих орлова када су освојили првенство Канаде а тренер тима био је још један бивши играч Белих орлова Драгољуб Лазовић.
Клуб је учествовао у Лиги за старије тимове централног Онтарија. Клуб је ређао победе и многе тимове је победио са разликом од преко десет голова. Уједињени Срби су подигли пехар у својој лиги, освојивши златне медаље Фудбалског савеза Општине Дурам (Durham Region Soccer Association).
Тог лета 1992. године, на лепом имању чешке емиграције „Масарик таун” у Скарбору, одржан је и турнир. После одиграних утакмица, прво место освојила је екипа Хамилтон Србија која је однела две победе. Друго место је заузео тим старијих играча из Торонта и Брамптона, а треће место Уједињени Срби из Ошаве. Најбољи играч на турниру био је Зоран Ристић из Хамилтона, док је капитен победничког тима Душан Пејчић примио прелазни пехар да краси просторије хамилтонске Србије. Све утакмице је судио Витомир Спасић.
У флајеру стоји:
„Српски бели орлови поново шире своја крила!
Драга браћо и сестре, са поносом вас обавештавамо да је основано Српско спортско друштво Уједињени Срби и под његовим окриљем истоимени фудбалски тим ветерана, који предводе биве перјанице Белих орлова Момчило Стојановић и Драгољуб Лазовић.
Окупили су се Срби под српску тробојку и орлова крила да поново заиграју у најлепшем и најчаснијем дресу и да исти пренесу деци која жуде за српским обележјем далеко од родне груде и мајке Србије. Да у овим одсудним тренуцима, на спортском пољу покажемо, да смо демократски, хумани и сложан народ.
У нашим редовима су прекаљени и искусни чланови свих српских организација која служе српском народу, добробиту и процвату српства. Прихваћени смо као најмлађи члан српске заједнице и поверење ћемо оправдати. Помозите наш почетак морално и материјално, учланите се, са вама крила ће нам бити шира и чвршћа. Свакоме новорођенчету потребна је помоћ да на ноге стане и у дива се развије. Придружите нам се да заједно ходамо у ритму срца Уједињених Срба.
Наше друштво броји тридесет чланова, двадесет фудбалера и шест чланова управе. Свака ваша помоћ биће примљена са великом захвалношћу и поштовањем. У име Српског спортског друштва, срдачно вас поздрављамо и позивамо вас да будете наши чланови и симпатизери.”
А на крају флајера, потписани су председник ССД Рајко Вујановић (Ошава), потпредседник ССД Момчило Стојановић (Ејџакс), потпредседник ССД Сића Гајић (Скарборо), председник СНО за Торонто Драган Николић, тренер ФК Уједињени Срби Драгољуб Лазовић (Ошава), благајник ССД Мића Ивковић (Ошава), представник ССД за Пикеринг Бобан Јеремић и уредник и дизајнер ССД Првослав Вујчић (Скарборо).
Меморијални трофеј „Енио Перуца”, које је првобитно требало да се одигра на крају сезоне 2022, одложено је за почетак сезоне 2023. године.
Недостатак доступности стадиона крајем сезоне и друге потешкоће довеле су до недавне одлуке Канадске фудбалске лиге да се такмичење помери за следећу сезону.
Енио Перуца, који је изненада преминуо 15. јануара 2021. у 54. години, је као спикер лиге најавио преко 3.000 утакмица углавном Канадске фудбалске лиге и Купа Онтарија током две деценије. Познат и признат у фудбалској заједници у јужном Онтарију као глас лиге, Перуцин глас се чуо и на међународним утакмицама у којима су учествовали тимови високог ранга као што су Бенфика, Црвена звезда, репрезентација Мексика до 20 година и селекција италијанске војске. Перуца се такође поносио тиме што је позван да најави осамнаест финала Купа Онтарија и да повремено служи као телевизијски коментатор.
„Енио је био важан члан и колега у CSL-у дуги низ година док је служио фудбалској заједници и одложење нам омогућава да на адекватан начин одамо почаст”, рекао је председник лиге Драган Бакоч.
Лука Бојић после постигнутог гола у финалу плејофа, 2016. године
Лука Бојић (лево) и Раденко Камберовић са шампионским пехаром, 2016. године
Везни фудбалер Лука Бојић рођен је у Подгорици 9. априла 1992. године. Прве фудбалске кораке направио је у школи фудбала „Браћа Мирочевић” а после тога, са осамнаест година, потписује први професионални уговор са ФК Будућност из Подгорице. Играо је и петнаест пута за репрезентацију Црне Горе до 19 година.
„Осјећај је био фантастичан. Прошао сам све селекције Србије и Црне Горе, а касније и Црне Горе до 19 година. Играо против врхунских репрезентација Шпаније, Француске, Енглеске… играча попут Иска и Морате који знате и сами какве каријере имају и даље.”
После Будућности (и кратке позајмице у Зети) следи период у Јединству из Бијелог Поља. За Српске беле орлове потписује 2016. године а за наш клуб је наступао до 2019. године.
„За Орлове ми је била посебна част и задовољство да играм, а до сарадње је дошло након добрих партија у Јединству из Бијелог Поља (клуб је ушао у Прву црногорску лигу после вишегодишњег бивствовања у нижим ранговима). Волио бих да кажем да ми је у томе помогао Раденко Камберовић, бивши фудбалер Орлова с ким сам заједно играо у Будућности из Подгорице гдје је оставио дубок траг, а заједно смо и у Будућности освојили титулу, као касније и са Орловима. Напоменуо бих да сам имао паузу у каријери у тренутку док сам играо за Будућност из Подгорице због породичне трагедије која ме одвојила од терена годину и по дана, немоћан да психички поднесем губитак члана породице. Знам да је то утицало на моју каријеру, али тако је…”
Ушао је у историју Српских белих орлова тако што је дао гол у финалу плејофа 2016. године а наш клуб је (после продужетака и гола Милоша Шћепановића) подигао шампионски пехар.
„Као што сам и рекао, велика ми је част била што сам играо за Орлове – клуб са великом историјом, традицијом, сјајним фудбалерима и стручним штабом. По доласку у клуб, освојили смо шампионски пехар након осам година. Сјајна екипа и тренер Медић – пехар је морао да се врати у наше витрине. Постигао сам гол у финалу, да, за 1-1, осјећај неописив, као да сам га дао Партизану на сред ЈНА (ха ха)!”
Хвала Луки (који данас живи и ради у Лос Анђелесу) што је издвојио време за нашу веб-страницу. Лепо је присетити се шампионских времена а још је лепше стварати нове шампионске успомене. И зато, напред – у нове победе!
У Ужицу, 8. јуна 2020. године, председник ГФК Слобода Ужице Никола Секулић и овлашћени представник нашег тима ФК Српски бели орлови Урош Стаматовић потписали су споразум о братској сарадњи клубова.
ГФК Слобода Ужице се обавезао да, сходно могућностима, помогне у стручној подршци развој млађих узраста Српских белих орлова у Канади.
Српски бели орлови ће захтевати од својих најталентованијих играча млађих узраста да наставе свој фудбалски развој у ГФК Слобода Ужице.
Споразум преносимо у целости:
„Ми, доле потписани, овим путем изражавамо жељу и намеру засновану на међусобном разумевању и жељи да успоставимо, развијемо и унапредимо међусобне и обострано корисне односе између ФК Српски бели орлови и ГФК Слобода Ужице.
Српски бели орлови су један од најпопуларнијих и најтрофејнијих фудбалских клубова у српској дијаспори. Основани су давне 1968. године на иницијативу и залагање наше имиграције. Као такви успели су да више пута буду прваци Канадске фудбалске лиге, и чак и да представљају Канаду у КОНКАКАФ купу 1974. године. Поред многобројних прослављених фудбалера из матице Србије, боје Орлова су са успехом носили и многи бивши играчи ГФК Слобода Ужице. Жеља наше управе, тренерског и играчког кадра од првог тима до најмлађих узраста је да успоставимо братску и фудбалску сарадњу са ГФК Слобода Ужице. Популарност фудбала у Канади је у великом успону, а томе доприноси и одлука ФИФЕ да Канада буде један од организатора Светског првенства у фудбалу.
Обострани предлог, сходно могућностима, обавезује ГФК Слобода Ужице у стручној подршци за развој млађих узраста Српских белих орлова у Канади, а Српски бели орлови ће захтевати од својих најталентованијих играча млађих узраста да наставе свој фудбалски развој у ГФК Слобода Ужице. Детаљи за горе наведени споразум ће бити прецизирани у блиској будућности. Намера овог споразума је популаризација ГФК Слобода Ужице у Канади и Српских белих орлова у Србији.”
На данашњи дан, пре тачно петнаест година на дербију против Торонто кроације, освануо је на трибинама стадиона Сентенијал парк у Етобику (западном делу Торонта) транспарент на ком је било исписано – одакле да смо, уз вас смо.
Ваља се подсетити ових мудрих речи с времена на време и доказати и себи и другима да нисмо склони географским поделама. Сваком своје родно место можда и најтоплије прија али само у овом садашњем тиму Српских белих орлова имамо играче из Крагујевца, Чачка, Трбушана, Новог Сада, Бешке, Горњег Милановца, Краљева и Косовске Митровице али не само „од Хоргоша до Драгаша” него и из Карловца, Подгорице и целог света.
Фудбалски клуб Српски бели орлови већ више од пола века окупља Србе у Канади и постао је симбол наших људи у овој земљи. Ми можда јесмо малобројни али мали народ нисмо. Ми смо фудбалски образован народ и има нас, не само у Торонту, него и по целом Онтарију а и шире. Многи од нас смо одрасли, или се чак и родили, у местима као што су Нијагара, Кичинер, Гвелф, Оквил, Лондон, Хамилтон, Мисисага, Садбери, Корнвол, Ричмонд Хил, Ошава и наравно Торонто, али, као што и префикс „српски” у самом имену клуба каже, не заборављамо одакле смо (нити ћемо) али зато и поштујемо свој нови канадски дом.
У полуфиналу Канадске фудбалске лиге за 2022. годину, одиграном по великој врућини, 20. августа у шеснаест часова на стадиону Естер Шајнер, ФК Континенталси савладали су Српске беле орлове резултатом од 2-0.
Утакмица је добро почела за наше Орлове – шансе су стварали Никола Ђурковић, Ејдријен Кен и Марко Красић али је голман Континенталса Анатолиј Старушченко био на висини задатка. Везни играч Континенталса Богдан Боровскиј погодио је пречку у петом минуту утакмице. Несрећа је задесила Орлове у 28. минуту меча када је голман Марко Костић задобио црвени картон због играња ван шеснаестерца и свиран је слободан ударац. Орлови (без резервног голмана у овој утакмици) били су приморани да ставе нападача Бојана Зорановића (који је уједно и помоћни тренер екипе) на гол. У 31. минуту, капитен Континенталса Сергиј Ивлијев извео је слободан ударац а лопта се одбила од живог зида право до Богдана Боровскија који је послао лопту у мрежу и то је 1-0 за Континенталсе. Марко Павићевић је узвратио снажним ударцем у 36. минуту али је лопта погодила пречку. Бојан Зорановић био је солидан на голу одбранивши неколико изгледних шанси. Континенталси су повели 2-0 захваљујући голу Басила Рашраша у 78. минуту и то је било то за Беле орлове који су се борили све време (у неким моментима игре и доминирали са играчем мање) али је то данас нажалост било недовољно. Фудбал је био суров вечерас – Српски бели орлови (који су били први на табели у регуларном делу сезоне) испали су у полуфиналу од екипе Континенталса (клуб који се пре ове године звао ФК Воркута) трећу годину заредом. ФК Континенталси играће против ФК Скарборо у финалу које се игра 27. августа на стадиону Лампорт.
Српске беле орлове очекује куп утакмица у првом годишњем меморијалном турниру „Енио Перуца”. Турнир је назван у част дугогодишњег спикера Канадске фудбалске лиге који се упокојио почетком прошле године. Детаљи ће бити објављени на нашој веб-страници.
Бојан Зорановић поделио је с нама његове утиске после утакмице:
„Једноставно, то је фудбал. Мислим да је још мало и врућа глава за анализу и неке веће коментаре али, ето, мислим да смо доминирали утакмицом тих неких пола сата док се још није десио црвени картон. После тога, једноставно, отишла је утакмица у другом правцу. Аутоматски смо примили из тог прекида гол и тешко је било вратити се, с тим што бих одао велико признање играчима за то друго полувреме где смо доминирали утакмицом са играчем мање и где сам ја – као играч – бранио на голу и то је једноставно један достојанствен пораз. Као тренер екипе, осећао сам потребу да се ја прихватим те одговорности. Стицајем околности, нисмо имали резервног голмана тако да, нажалост, испало је тако како је испало. Мислим да је једна добра сезона иза нас где смо били први у регуларном делу. Нажалост, у плејофу се игра по једна утакмица тако да је то то за ову сезону што се тиче лиге. Окрећемо се куп такмичењу и припремамо се већ сада за следећу сезону. Мислим да смо стварно направили једну респектабилну екипу што се тиче играча и пре свега њихових људских квалитета. Дошло је 7-8 играча из Србије и из Црне Горе, тако да стварно имамо један добар тим где смо се сви надали да ћемо освојити лигу али, нажалост, једноставно не добије утакмицу – као што сте данас видели – боља екипа али, ето, што се тиче тог куп такмичења, крећемо из почетка и сигурно да ћемо ићи на то да освојимо, тако да – надамо се најбољем.”
Састави тимова
Српски бели орлови (3-5-2): Марко Костић, Дејан Јаковић (капитен), Ејдријен Кен, Петар Планић, Иван Ћендић, Срђан Симовић, Никола Ђурковић, Марко Красић, Бојан Зорановић, Владимир Стризовић и Марко Павићевић.
На клупи су били Лука Милидраговић, Душан Ковачевић (заменио Срђана Симовића у 55. минуту), Стефан Пејић, Јасин Шахван (заменио Николу Ђурковића у 67. минуту), Никола Појић, Шакил Агард (заменио Марка Павићевића у 70. минуту), Марко Орошић, Никола Тимотијевић, Брендон Велингтон (заменио Ивана Ћендића у 74. минуту), Марко Стајић, Адам Вејт и Мирослав Јовановић, а шеф стручног штаба је Урош Стаматовић.
Континенталси (4-5-1): Анатолиј Старушченко, Олександр Алексејев, Максим Банасјевич, Хесус Компеан, Борис Орловскиј, Андриј Сорокин, Сергиј Ивлијев (капитен), Сергиј Пител, Богдан Боровскиј, Виталиј Тимофијенко и Микола Темњук.
На клупи су били Андреј Чурчин, Олександр Мусијенко, Дмитро Проњевич, Басил Рашраш, Сергиј Урсуленко, Олексиј Бојко и Виктор Расков, а шеф стручног штаба је Андреј Малишенков.
Полуфинале Канадске фудбалске лиге одржаће се у суботу 20. августа на стадиону Естер Шајнер. Тог дана одиграће се две утакмице:
Српски бели орлови за противника имаће ФК Континенталси (клуб који се пре звао ФК Воркута) док ће екипа Јорк риџен шутерси снаге одмерити са Скарбором.
Наша утакмица почиње у шеснаест часова.
На утакмицу вас позивају наши играчи Владимир Стризовић, Јасин Шахван, Марко Павићевић, Лука Милидраговић, Бојан Зорановић и Марко Красић:
У Спортском журналу је, 10. августа на страни 12, изашао текст уредника Михајла Тодића о нашем клубу.
Текст преносимо у целости.
Српски бели орлови су победом против Фалконса (соколови) из Торонта (2-0) освојили прво место у Канадској лиги и обезбедили пласман у полуфинале доигравања.
Орлови су победили головима Владимира Стризовића у 45. и 67. минуту и у последњој рунди лигашког дела преузели прво место на табели и тако стекли повластицу да прескоче четвртфинале доигравања и такмичење наставе од полуфинала. Одговарао им је прекид утакмице Скарборо – Јорк (0-0) на полувремену.
Српски бели орлови следећу утакмицу требало би да играју против победника Скарборо – Торонто фалконси.
Предност је само психолошка. Канадску лигу чине само клубови из Торонта и оближњих градова Хамилтона и Вона, а све утакмице играју на стадиону Сентенијал у Торонту.
Екипу Српских белих орлова чине у највећем броју српски фудбалери, углавном рођених у Канади, али на половини сезоне стигла су појачања из матице. Плаво-бели дрес клуба из Торонта обукли су Петар Планић (ОФК Београд, БСК, Радник…), Дејан Кораксић (Слобода, Нови Пазар, Металац…), Марко Павићевић (Слобода, Вождовац, Напредак, ОФК Београд…), Срђан Симовић (Јавор, Вождовац, Металац, Борац…), Марко Красић (Борац, Металац, Раднички КГ…), а у екипи је и Дејан Јаковић, некадашњи дефанзивац Црвене звезде и бивши репрезентативац Канаде.
Тренер је Урош Стаматовић, некадашњи фудбалер чачанског Борца, ужичке Слободе, лучанске Младости и Хајдука из Куле.
Канадска лига је покренута 1926. Током година је више пута прекидана и поново покретана. Кад је обновљена 1998, постала је незванично највиши ниво фудбала у Земљи јаворовог листа. Пре три године, формирањем Премијер лиге и Чемпионшипа, који је заправо Куп Канаде, спуштена је на ниво трећег ранга.
Канадску лигу чине само клубови из провинције Онтарио.
Српски бели орлови, основани 1968, у највећем броју ангажују српске фудбалере, као и Скарборо, чији је тренер Ваљевац Мирко Медић, а тим путем је кренуо и прошле године формиран БГХ сити из Хамилтона, на чију је клупу сео Саша Вуковић.
Континенталс је клуб украјинских имиграната, а Јорк шутерс окупља Африканце.
Најуспешнији клуб Канадске лиге је Торонто кроација, клуб хрватских имиграната. Освојио је шест титула, али је 2015. напустио лигу.
Јорк је трипут освајао лигу, Српски бели орлови и Континенталс по два пута.
У последњој утакмици регуларног дела сезоне Канадске фудбалске лиге за 2022. годину, одиграној 6. августа на стадиону Естер Шајнер, Српски бели орлови победили су екипу Торонто фалконси (торонтски соколови) резултатом од 2-0, а оба гола постигао је Владимир Стризовић који је том приликом постао најбољи стрелац лиге са осам голова. Други и трећи на списку најбољих стрелаца лиге су такође наши играчи Душан Ковачевић (седам голова) и Никола Ђурковић (шест голова). Ова победа је Белим орловима донела прво место на табели.
Владимир Стризовић постигао је први гол на утакмици у 38. минуту, постигавши гол главом након одличног центаршута Срђана Симовића с левог крила за вођство од 1-0. Стризовић је други гол постигао у 77. минуту – овог пута га је пронашао Марко Стајић а Стризовић је левом ногом лопту пласирао у леви доњи угао мреже голмана Фалконса Алесандра Чампаље.
Српски бели орлови су доминирали и стварали много шанси – Марко Стајић је погодио стативу, Никола Ђурковић је дао гол који је досуђен као офсајд а везисти Марку Красићу мало је фалило да постигне гол. Марко Павићевић (који је недавно стигао у клуб из чувеног ОФК Београд) такође је веома добро играо и стварао много шанси за гол (укључујући и гол главом који је такође досуђен као офсајд).
Дефанзивни везиста Фалконса Станислав Катана добио је црвени картон у 40. минуту због тежег старта, а и још један играч Фалконса капитен Максим Роховски избачен је због сличног старта у 87. минуту, тако да су Фалконси остали са девет играча на терену.
Утакмицу је обележио деби голмана Српских белих орлова Марка Костића који је уписао и тзв. „clean sheet” тако што није примио гол. Костић (родом из Косовске Митровице) прешао је у клуб почетком августа из краљевачке Слоге.
Српски бели орлови завршили су регуларни део сезоне на првом месту са деветнаест бодова и са скором од пет победа, четири нерешене утакмице и једним поразом. Тиме су се изборили за пролазак у четвртфинале плејофа у коме неће имати противника, а самим тим су се пласирали директно у полуфинале које је заказано за 20. август на стадиону Естер Шајнер. Време и противник сазнаће се 14. августа.
Састави тимова
Српски бели орлови: Марко Костић, Дејан Јаковић (капитен), Ејдријен Кен, Срђан Симовић, Никола Тимотијевић, Иван Ћендић, Јасин Шахван, Марко Красић, Никола Ђурковић, Марко Стајић и Владимир Стризовић.
На клупи су били Никола Постић, Бојан Зорановић, Стефан Пејић, Марко Орошић, Адам Вејт, Марко Павићевић, Петар Планић, Никола Милинковић, Никола Појић и Мирослав Јовановић а шеф стручног штаба је Урош Стаматовић. Торонто фалконси: Алесандро Чампаља, Андриј Волошин, Станислав Катана, Анђело Тенер, Максим Роховски (капитен), Вадим Кучеревски, Богдан Туреак, Јарослав Солонинко, Вадим Гостјев, Олег Кивало и Ринат Касимгерејев.
На клупи су били Васил Шпук, Володимир Сидоренко, Жане Гендунов, Кирило Антоненко, Љубомир Головински, Џон Танстил, Антонио Ђумара, Алексеј Јакимавец и Андриј Зборовски а шеф стручног штаба је Вили Ђумара.
Судија
Главни судија утакмице био је Карлос Родригез.
Играч утакмице
Играч утакмице био је Владимир Стризовић.
Кликните овде за снимак целе утакмице.
Кликните овде за скраћени снимак утакмице.