У ОРЛОВОМ ГНЕЗДУ: ДУШАН МИЋИЋ

Чланак: Ђурађ Вујчић

Мићић у дресу чачанског Борца у куп утакмици, 2015. године

Играч средине терена Душан Мићић рођен је у Новом Саду, 29. новембра 1984. године. Први професионални уговор потписао је 2003. године када је и дебитовао за ОФК Младеновац, а након тога наставио је са више клубова, међу којима су и Рудар Пљевља (с којим је освојио лигу 2009/10. и куп 2009/10. и 2010/11) и Грбаљ у Црној Гори и Пролетер Нови Сад, Вождовац, Напредак Крушевац, Борац Чачак, Војводина, Радник Сурдулица и Раднички Ниш у Србији. Такође је наступао за белгијски клуб Лирсе 2015. и узбекистанским клубом Буњодкор 2017. године.

Потписао је за наше Српске беле орлове 2019. године.

За долазак овде највећи разлог је што нисам себе видео у Србији. Жена је стицајем околности рођена у Торонту па је све остало ишло само од себе. Цео живот сам путовао и живео у другим земљама због посла којим сам се бавио па ми ово није била никаква препрека. Овде у Торонту сам имао и пре доласка доста људи које знам па сам знао за прилике које овде владају.”

Наступао је за наш клуб до краја сезоне 2021. године и одлучио је да остане да живи у Торонту.

Презадовољни смо овде и баш нам се свиђа. Природа, услови живота, пријатељи и моја ближа околина – да сам себи пројектовао све, не знам да ли бих успео овакво нешто и ставити на папир.”

Интересантно је да је његов надимак муња, а док је играо за Раднички из Ниша, на леђима је уместо презимена носио надимак.

Надимак је од дана када сам био у школици фудбала (тада једној од мало њих) коју је држао проф др Мика Радосав који је легенда ФК Војводина. У то време се на телевизији пуштала серија Флеш Бери Ален а пошто сам био јако брз, надимак су ми дали тада тренери и остао је до дан данас – иако сам спор (смех).”

Коју поруку има за наше навијаче?

Треба да ценимо што овај клуб постоји и што већ постоји дуга традиција и позвао бих навијаче да помогну својим присуством на утакмицама.”

Хвала Душану што је издвојио време за нашу веб-страницу а ФК Српски бели орлови му овом приликом честита на рођењу ћерке! Напред – у нове победе!

СЕЋАЊЕ НА МОМЧИЛА СТОЈАНОВИЋА

Чланак: Ђурађ Вујчић

Стојановић у дресу Српских белих орлова, 1975. године

Данас се навршава дванаест година од упокојења наше клупске легенде Момчила Мајка Стојановића.

Момчило Стојановић (популарни Столе) родио се у Лапову, 26. јануара 1947. године, од оца Витомира и мајке Руже.

Током своје играчке каријере у Југославији, Стојановић (који је играо на позицији центарфора) играо је за Јединство из Параћина, Мораву из Велике Плане и за прволигаше Раднички Крагујевац и скопски Вардар.

Стојановић је био договорио прелазак у француски клуб Ница, али је дошло до компликација са његовим папирима при потпису. Уместо тога, отишао је у Северну Америку и играо за наше Српске беле орлове од 1973. до 1976. године када је наш клуб био члан Националне фудбалске лиге. Стојановић је постигао 96 голова у само две сезоне, укључујући 52 гола 1974. године, што је и данас клупски и лигашки рекорд.

После тога је играо за екипу Рочестер ленсерси (члан Северноамеричке фудбалске лиге) од 1976. до 1980. године. Био је познат по својој висини и снази и постигао је седамнаест голова у првој сезони у клубу.

Играо је за екипу Сан Дијего сокерси од 1981. до 1982. године. Његова најпродуктивнија сезона била је 1981. када је постигао 23 гола и када је проглашен за најбољег играча године у Северној Америци према НАСЛ-у. Стојановић је такође играо за екипу Сан Хозе ертквејкси 1982. године, што је била његова последња сезона у професионалном фудбалу. Стојановић је девети на листи најбољих стрелаца НАСЛ-а свих времена са 83 гола у 179 утакмица и десети на листи најбољих поентера са 211 поена – испред легенди као што су Џорџ Бест, Пеле и Франц Бекенбауер.

Стојановић је имао 33 године када је 15. септембра 1980. године забележио свој први наступ за А репрезентацију Канаде против Новог Зеланда у Ванкуверу. Стојановић је постигао гол на свом дебију а Канада је победила 4-0. Играо је на свим утакмицама Канаде 1980. и 1981. године – одиграо је укупно петнаест утакмица и постигао пет голова у утакмицама против већ поменутог Новог Зеланда, Мексика, Тринидада и Тобага, Салвадора и Хаитија.

Након што је играо за Српске беле орлове, Стојановић је одлучио да остане у Торонту. Играо је у лиги Фудбалског савеза Општине Дурам 1992. године са 45 година, освојивши прво место у лиги са ФК Уједињени Срби из Ошаве.

Стојановић је 6. јуна 2009. године примљен у Кућу славних Фудбалског савеза Канаде, чиме је постао први човек српског порекла који је примљен.

На церемонији 7. августа 2009. године, уочи утакмице Српских белих орлова против екипе ФК Португал на стадиону Сетенијал парк, Стојановићев дрес са бројем 9 је повучен из употребе – једини број који је наш клуб икада повукао из употребе.

Стојановић се упокојио 18. новембра 2010. године после храбре борбе са раком стомака. Сахрањен је на манастирском гробљу српског православног манастира Светог Преображења Господњег у Милтону 20. новембра 2010. године, а чин опела служио је протојереј-ставрофор Михајло Додер.

Стојановић је 19. новембра 2011. године постхумно примљен у Кућу славних екипе Рочестера.

Молимо се да Господ упокоји његову душу тамо где праведници почивају. Вечнаја памјат!

Стојановић поводом уласка у Кућу славних, 6. јуна 2009. године
Стојановићево гробно место на манастирском гробљу у Милтону

У ОРЛОВОМ ГНЕЗДУ: МИЛАН ЈАНОШЕВИЋ

Чланак: Ђурађ Вујчић

Милан Јаношевић, 2006. године

Везни фудбалер Милан Јаношевић рођен је 3. априла 1980. године у Рашкој. Прве фудбалске кораке направио је са осам година у свом родном граду са ФК Бане, да би после тога наставио у школи ФК Земун. Потписао је први професионални уговор и дебитовао је за сениорску екипу Земуна 2001. године, а након тога наставио је са подгоричким клубом ФК Зета који је тада играо у Првој лиги СР Југославије. У сезони 2003/04, играо је за родни клуб Бане, а затим је прешао на Исланд где је играо за два клуба.

Да, играо сам две године на Исланду што је било једно велико искуство за мене. Лига са доста трчања и борби – прави скандинавски стил.”

На позив помоћног тренера Стевана Мојсиловића, потписао је уговор са нашим клубом 2006. године. Као члан прве генерације клуба после 26 година, освојио је Интернационалну титулу (international division) и играо у финалу шампионата против екипе Италија шутерси. Ушао је у историју тиме што је освојио титулу са Српским белим орловима 2008. године против екипе Троа Ривјер атак, а такође је био члан тима годину дана касније где су Српски бели орлови изгубили на пенале од Атака на БМО филду у финалу.

Да, то (титула 2008. године) је велика ствар за нас. Једна од најбољих титула у каријери.”

Током свог мандата у нашем клубу, освојио је три Интерационалне титуле и једну шампионску титулу. Јаношевић је окачио копачке о клин после завршетка сезоне 2011. године и сада има компанију за продају и уградњу прозора и врата.

За крај, нек победи прво Србија у Катару а после и наш клуб у Канади. Напред, Бели орлови!”

Хвала Милану што је издвојио време за нашу веб-страницу. Лепо је присетити се шампионских времена а још је лепше стварати нове шампионске успомене. И зато, напред – у нове победе!

КРСНА СЛАВА НАШЕГ КЛУБА: МИТРОВДАН

Српска православна црква данас слави Светог великомученика Димитрија (Митровдан) а данас је уједно и крсна слава нашег клуба.

Свети великомученик Димитрије је хришћански светитељ који је живео у Солуну почетком 4. века. Током средњег века, Свети Димитрије је поштован као један од најважнијих православних војника међу светитељима. Сви православни хришћани славе Светог Димитрија верујући у његове исцелитељске моћи које су многима помогле а Свети Димитрије, који је дао живот за свету веру Христову, има посебну тежину у нашем народу јер се слави јуначка жртва за васкрслог и живог Бога и подсећа на јуначку традицију нашег народа.

Свети Димитрије дао је пример људима ношења свог крста и пример је трпљења које је неопходан услов за стицање смирења – без кога нема спасења.

Срећну славу и свако добро од Господа Бога жели вам Фудбалски клуб Српски бели орлови!

АКАДЕМИЈА БЕЛИХ ОРЛОВА СИЈА У БЕОГРАДУ

Чланак: Ђурађ Вујчић

Академија Српских белих орлова у последње време привлачи пажњу у Србији са двојицом истакнутих играча: Кристијаном Белићем и Стефаном Митровићем.

Кристијан Белић (рођен 25. марта 2001. године) је као дете био члан Академије Српских белих орлова када је његов отац Душан играо (и кратко тренирао) наш клуб 2006. и 2007. године. Кристијан – који је потом наставио да игра за омладинске категорије клубова као што су ОФК Београд, чувени лондонски клуб Вест Хем јунајтед и грчки Олимпијакос – потписао је уговор са ФК Партизан 11. јула 2022. године. Тренер Партизана Гордан Петрић упоредио је његов стил игре са легендарним Италијаном Ђенаром Гатузом.

Стефан Митровић (рођен 15. августа 2002. године) такође је као дете провео неко време у Академији Српских белих орлова (Митровић је рођен у Крушевцу, а са шест месеци се преселио у Хамилтон). Митровић је наставио да игра за бројне омладинске академије у Онтарију као што су хамилтонска Србија, Ђивова академија, Хамилтон јунајтед, Емпајер Нијагара академија и Академија ФК Торонто). Играо је 2018. и 2019. године за Хамилтон сити 1 у Канадској фудбалској лиги (под тренером Сашом Вуковићем) где је постигао седам голова у дванаест утакмица. Наставио је да игра за Раднички из Ниша, а потписао је за Црвену звезду 18. јула 2022. године. Митровић је дебитовао за А репрезентацију Србије против Шведске 24. септембра 2022. године.

Још једна занимљива чињеница је да је Митровићев менаџер до недавно био бивши играч и тренер Српских белих орлова Зоран Рајовић. Никад краја занимљивим чињеницама у свету фудбала.

СЕЋАЊЕ НА КОСТУ СТАНОЈЕВИЋА

Данас се навршило седам година од како нас је напустио дугогодишњи генерални менаџер Српских белих орлова Коста Кен Станојевић.

Делегација Фудбалског клуба Српски бели орлови посетила је његов гроб на гробљу „Бичвуд” у граду Вон, упалила свеће, положила цвеће и одала почаст непоновљивом и јединственом човеку у историји Срба у Канади.

Нека сећање на нашег Кена и на његову љубав према нашем клубу и народу не избледи.

Бог да му душу прости!

У ОРЛОВОМ ГНЕЗДУ: УЈЕДИЊЕНИ СРБИ (1992)

Чланак: Ђурађ Вујчић

У наш посед доспели су фотографија и флајер из 1992. године.

Наиме, ради се о једној екипи која се такмичила у прелазном периоду између 1980. и 2006. године када се ФК Српски бели орлови нису званично такмичили.

Те давне 1992. године, основано је Српско спортско друштво централног Онтарија са седиштем у Ошави а главни клуб спортског друштва био је Фудбалски клуб Уједињени Срби из Ошаве. Тим је играо у белим дресовима са српским грбом и круном, обележјем Српских белих орлова. Међу познатим играчима био је Момчило Мајк Стојановић, некадашњи голгетер Белих орлова када су освојили првенство Канаде а тренер тима био је још један бивши играч Белих орлова Драгољуб Лазовић.

Клуб је учествовао у Лиги за старије тимове централног Онтарија. Клуб је ређао победе и многе тимове је победио са разликом од преко десет голова. Уједињени Срби су подигли пехар у својој лиги, освојивши златне медаље Фудбалског савеза Општине Дурам (Durham Region Soccer Association).

Тог лета 1992. године, на лепом имању чешке емиграције „Масарик таун” у Скарбору, одржан је и турнир. После одиграних утакмица, прво место освојила је екипа Хамилтон Србија која је однела две победе. Друго место је заузео тим старијих играча из Торонта и Брамптона, а треће место Уједињени Срби из Ошаве. Најбољи играч на турниру био је Зоран Ристић из Хамилтона, док је капитен победничког тима Душан Пејчић примио прелазни пехар да краси просторије хамилтонске Србије. Све утакмице је судио Витомир Спасић.

У флајеру стоји:

„Српски бели орлови поново шире своја крила!

Драга браћо и сестре, са поносом вас обавештавамо да је основано Српско спортско друштво Уједињени Срби и под његовим окриљем истоимени фудбалски тим ветерана, који предводе биве перјанице Белих орлова Момчило Стојановић и Драгољуб Лазовић.

Окупили су се Срби под српску тробојку и орлова крила да поново заиграју у најлепшем и најчаснијем дресу и да исти пренесу деци која жуде за српским обележјем далеко од родне груде и мајке Србије. Да у овим одсудним тренуцима, на спортском пољу покажемо, да смо демократски, хумани и сложан народ.

У нашим редовима су прекаљени и искусни чланови свих српских организација која служе српском народу, добробиту и процвату српства. Прихваћени смо као најмлађи члан српске заједнице и поверење ћемо оправдати. Помозите наш почетак морално и материјално, учланите се, са вама крила ће нам бити шира и чвршћа. Свакоме новорођенчету потребна је помоћ да на ноге стане и у дива се развије. Придружите нам се да заједно ходамо у ритму срца Уједињених Срба.

Наше друштво броји тридесет чланова, двадесет фудбалера и шест чланова управе. Свака ваша помоћ биће примљена са великом захвалношћу и поштовањем. У име Српског спортског друштва, срдачно вас поздрављамо и позивамо вас да будете наши чланови и симпатизери.”

А на крају флајера, потписани су председник ССД Рајко Вујановић (Ошава), потпредседник ССД Момчило Стојановић (Ејџакс), потпредседник ССД Сића Гајић (Скарборо), председник СНО за Торонто Драган Николић, тренер ФК Уједињени Срби Драгољуб Лазовић (Ошава), благајник ССД Мића Ивковић (Ошава), представник ССД за Пикеринг Бобан Јеремић и уредник и дизајнер ССД Првослав Вујчић (Скарборо).

ОДЛОЖЕНА КУП УТАКМИЦА ЗА ПОЧЕТАК ИДУЋЕ СЕЗОНЕ

Енио Перуца (1966–2021)

Меморијални трофеј „Енио Перуца”, које је првобитно требало да се одигра на крају сезоне 2022, одложено је за почетак сезоне 2023. године.

Недостатак доступности стадиона крајем сезоне и друге потешкоће довеле су до недавне одлуке Канадске фудбалске лиге да се такмичење помери за следећу сезону.

Енио Перуца, који је изненада преминуо 15. јануара 2021. у 54. години, је као спикер лиге најавио преко 3.000 утакмица углавном Канадске фудбалске лиге и Купа Онтарија током две деценије. Познат и признат у фудбалској заједници у јужном Онтарију као глас лиге, Перуцин глас се чуо и на међународним утакмицама у којима су учествовали тимови високог ранга као што су Бенфика, Црвена звезда, репрезентација Мексика до 20 година и селекција италијанске војске. Перуца се такође поносио тиме што је позван да најави осамнаест финала Купа Онтарија и да повремено служи као телевизијски коментатор.

„Енио је био важан члан и колега у CSL-у дуги низ година док је служио фудбалској заједници и одложење нам омогућава да на адекватан начин одамо почаст”, ​​рекао је председник лиге Драган Бакоч.

У ОРЛОВОМ ГНЕЗДУ: ЛУКА БОЈИЋ

Чланак: Ђурађ Вујчић


Лука Бојић после постигнутог гола у финалу плејофа, 2016. године


Лука Бојић (лево) и Раденко Камберовић са шампионским пехаром, 2016. године

Везни фудбалер Лука Бојић рођен је у Подгорици 9. априла 1992. године. Прве фудбалске кораке направио је у школи фудбала „Браћа Мирочевић” а после тога, са осамнаест година, потписује први професионални уговор са ФК Будућност из Подгорице. Играо је и петнаест пута за репрезентацију Црне Горе до 19 година.

„Осјећај је био фантастичан. Прошао сам све селекције Србије и Црне Горе, а касније и Црне Горе до 19 година. Играо против врхунских репрезентација Шпаније, Француске, Енглеске… играча попут Иска и Морате који знате и сами какве каријере имају и даље.”

После Будућности (и кратке позајмице у Зети) следи период у Јединству из Бијелог Поља. За Српске беле орлове потписује 2016. године а за наш клуб је наступао до 2019. године.

„За Орлове ми је била посебна част и задовољство да играм, а до сарадње је дошло након добрих партија у Јединству из Бијелог Поља (клуб је ушао у Прву црногорску лигу после вишегодишњег бивствовања у нижим ранговима). Волио бих да кажем да ми је у томе помогао Раденко Камберовић, бивши фудбалер Орлова с ким сам заједно играо у Будућности из Подгорице гдје је оставио дубок траг, а заједно смо и у Будућности освојили титулу, као касније и са Орловима. Напоменуо бих да сам имао паузу у каријери у тренутку док сам играо за Будућност из Подгорице због породичне трагедије која ме одвојила од терена годину и по дана, немоћан да психички поднесем губитак члана породице. Знам да је то утицало на моју каријеру, али тако је…”

Ушао је у историју Српских белих орлова тако што је дао гол у финалу плејофа 2016. године а наш клуб је (после продужетака и гола Милоша Шћепановића) подигао шампионски пехар.

„Као што сам и рекао, велика ми је част била што сам играо за Орлове – клуб са великом историјом, традицијом, сјајним фудбалерима и стручним штабом. По доласку у клуб, освојили смо шампионски пехар након осам година. Сјајна екипа и тренер Медић – пехар је морао да се врати у наше витрине. Постигао сам гол у финалу, да, за 1-1, осјећај неописив, као да сам га дао Партизану на сред ЈНА (ха ха)!”

Хвала Луки (који данас живи и ради у Лос Анђелесу) што је издвојио време за нашу веб-страницу. Лепо је присетити се шампионских времена а још је лепше стварати нове шампионске успомене. И зато, напред – у нове победе!

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О БРАТСКОЈ САРАДЊИ СА СЛОБОДОМ ИЗ УЖИЦА

У Ужицу, 8. јуна 2020. године, председник ГФК Слобода Ужице Никола Секулић и овлашћени представник нашег тима ФК Српски бели орлови Урош Стаматовић потписали су споразум о братској сарадњи клубова.

ГФК Слобода Ужице се обавезао да, сходно могућностима, помогне у стручној подршци развој млађих узраста Српских белих орлова у Канади.

Српски бели орлови ће захтевати од својих најталентованијих играча млађих узраста да наставе свој фудбалски развој у ГФК Слобода Ужице.

Споразум преносимо у целости:

„Ми, доле потписани, овим путем изражавамо жељу и намеру засновану на међусобном разумевању и жељи да успоставимо, развијемо и унапредимо међусобне и обострано корисне односе између ФК Српски бели орлови и ГФК Слобода Ужице.

Српски бели орлови су један од најпопуларнијих и најтрофејнијих фудбалских клубова у српској дијаспори. Основани су давне 1968. године на иницијативу и залагање наше имиграције. Као такви успели су да више пута буду прваци Канадске фудбалске лиге, и чак и да представљају Канаду у КОНКАКАФ купу 1974. године. Поред многобројних прослављених фудбалера из матице Србије, боје Орлова су са успехом носили и многи бивши играчи ГФК Слобода Ужице. Жеља наше управе, тренерског и играчког кадра од првог тима до најмлађих узраста је да успоставимо братску и фудбалску сарадњу са ГФК Слобода Ужице. Популарност фудбала у Канади је у великом успону, а томе доприноси и одлука ФИФЕ да Канада буде један од организатора Светског првенства у фудбалу.

Обострани предлог, сходно могућностима, обавезује ГФК Слобода Ужице у стручној подршци за развој млађих узраста Српских белих орлова у Канади, а Српски бели орлови ће захтевати од својих најталентованијих играча млађих узраста да наставе свој фудбалски развој у ГФК Слобода Ужице. Детаљи за горе наведени споразум ће бити прецизирани у блиској будућности. Намера овог споразума је популаризација ГФК Слобода Ужице у Канади и Српских белих орлова у Србији.”