Чланак: Ђурађ Вујчић

Данас се навршава дванаест година од упокојења наше клупске легенде Момчила Мајка Стојановића.

Момчило Стојановић (популарни Столе) родио се у Лапову, 26. јануара 1947. године, од оца Витомира и мајке Руже.

Током своје играчке каријере у Југославији, Стојановић (који је играо на позицији центарфора) играо је за Јединство из Параћина, Мораву из Велике Плане и за прволигаше Раднички Крагујевац и скопски Вардар.

Стојановић је био договорио прелазак у француски клуб Ница, али је дошло до компликација са његовим папирима при потпису. Уместо тога, отишао је у Северну Америку и играо за наше Српске беле орлове од 1973. до 1976. године када је наш клуб био члан Националне фудбалске лиге. Стојановић је био члан екипе која је 1974. године освојила дуплу круну (титулу у регуларном делу лиге и Отворени куп Канаде) под вођством шефа стручног штаба Драгана Поповића. Стојановић је био најбољи стрелац лиге 1974. године (са 54 гола) и 1975. године (са 42 гола) за укупних невероватних 96 голова за само две сезоне. Стојановићева 54 гола постигнута 1974. и данас је клупски и лигашки рекорд.

После тога је играо за НАСЛ (Северноамеричка фудбалска лига) екипу Рочестер ленсерси од 1976. до 1980. године. Био је познат по својој висини и снази и постигао је седамнаест голова у првој сезони у клубу.

Играо је за екипу Сан Дијего сокерси од 1981. до 1982. године. Његова најпродуктивнија сезона била је 1981. када је постигао 23 гола и када је проглашен за најбољег играча године у Северној Америци према НАСЛ-у. Стојановић је такође играо за екипу Сан Хозе ертквејкси 1982. године, што је била његова последња сезона у професионалном фудбалу. Стојановић је девети на листи најбољих стрелаца НАСЛ-а свих времена са 83 гола у 179 утакмица и десети на листи најбољих поентера са 211 поена – испред легенди као што су Џорџ Бест, Пеле и Франц Бекенбауер.

Стојановић је имао 33 године када је 15. септембра 1980. године забележио свој први наступ за А репрезентацију Канаде против Новог Зеланда у Ванкуверу. Стојановић је постигао гол на свом дебију а Канада је победила 4-0. Играо је на свим утакмицама Канаде 1980. и 1981. године под вођством селектора Берија Кларка. Одиграо је укупно петнаест утакмица и постигао пет голова у утакмицама против Новог Зеланда, Мексика, Тринидада и Тобага, Салвадора и Хаитија.

Након што је играо за Српске беле орлове, Стојановић је одлучио да живи у Торонту. Играо је у лиги Фудбалског савеза Општине Дурам 1992. године са 45 година, освојивши прво место у лиги са ФК Уједињени Срби из Ошаве.

Стојановић је 6. јуна 2009. године примљен у Кућу славних Фудбалског савеза Канаде, чиме је постао први човек српског порекла који је примљен.

На церемонији 7. августа 2009. године, уочи утакмице Српских белих орлова против екипе ФК Португал на стадиону Сетенијал парк, Стојановићев дрес са бројем 9 је повучен из употребе – једини број који је наш клуб икада повукао из употребе.

Стојановић се упокојио 18. новембра 2010. године после храбре борбе са раком стомака. Сахрањен је на манастирском гробљу српског православног манастира Светог Преображења Господњег у Милтону 20. новембра 2010. године, а чин опела служио је протојереј-ставрофор Михајло Додер.

Стојановић је 19. новембра 2011. године постхумно примљен у Кућу славних екипе Рочестера.

Молимо се да Господ упокоји његову душу тамо где праведници почивају. Вечнаја памјат!

Чланак: Ђурађ Вујчић

Везни фудбалер Милан Јаношевић рођен је 3. априла 1980. године у Рашкој. Прве фудбалске кораке направио је са осам година у свом родном граду са ФК Бане, да би после тога наставио у школи ФК Земун. Потписао је први професионални уговор и дебитовао је за сениорску екипу Земуна 2001. године, а након тога наставио је са подгоричким клубом ФК Зета који је тада играо у Првој лиги СР Југославије. У сезони 2003/04, играо је за родни клуб Бане, а затим је прешао на Исланд где је играо за два клуба.

„Да, играо сам две године на Исланду што је било једно велико искуство за мене. Лига са доста трчања и борби – прави скандинавски стил.”

На позив помоћног тренера Стевана Мојсиловића, потписао је уговор са нашим клубом 2006. године. Као члан прве генерације клуба после 26 година, освојио је Интернационалну титулу (International Division) и играо у финалу шампионата против екипе Италија шутерси. Ушао је у историју тиме што је освојио титулу са Српским белим орловима 2008. године против екипе Троа Ривјер атак, а такође је био члан тима годину дана касније где су Српски бели орлови изгубили на пенале од Атака на БМО филду у финалу.

„Да, то (титула 2008. године) је велика ствар за нас. Једна од најбољих титула у каријери.”

Током свог мандата у нашем клубу, освојио је три Интерационалне титуле и једну шампионску титулу. Јаношевић је окачио копачке о клин после завршетка сезоне 2011. године и сада има компанију за продају и уградњу прозора и врата.

„За крај, нек победи прво Србија у Катару а после и наш клуб у Канади. Напред, Бели орлови!”

Хвала Милану што је издвојио време за нашу веб-страницу. Лепо је присетити се шампионских времена а још је лепше стварати нове шампионске успомене. И зато, напред – у нове победе!

Чланак: Ђурађ Вујчић

Везни фудбалер Лука Бојић рођен је у Подгорици 9. априла 1992. године. Прве фудбалске кораке направио је у школи фудбала „Браћа Мирочевић” а после тога, са осамнаест година, потписује први професионални уговор са ФК Будућност из Подгорице. Играо је и петнаест пута за репрезентацију Црне Горе до 19 година.

„Осјећај је био фантастичан. Прошао сам све селекције Србије и Црне Горе, а касније и Црне Горе до 19 година. Играо против врхунских репрезентација Шпаније, Француске, Енглеске… играча попут Иска и Морате који знате и сами какве каријере имају и даље.”

После Будућности (и кратке позајмице у Зети) следи период у Јединству из Бијелог Поља. За Српске беле орлове потписује 2016. године а за наш клуб је наступао до 2019. године.

„За Орлове ми је била посебна част и задовољство да играм, а до сарадње је дошло након добрих партија у Јединству из Бијелог Поља (клуб је ушао у Прву црногорску лигу после вишегодишњег бивствовања у нижим ранговима). Волио бих да кажем да ми је у томе помогао Раденко Камберовић, бивши фудбалер Орлова с ким сам заједно играо у Будућности из Подгорице гдје је оставио дубок траг, а заједно смо и у Будућности освојили титулу, као касније и са Орловима. Напоменуо бих да сам имао паузу у каријери у тренутку док сам играо за Будућност из Подгорице због породичне трагедије која ме одвојила од терена годину и по дана, немоћан да психички поднесем губитак члана породице. Знам да је то утицало на моју каријеру, али тако је…”

Ушао је у историју Српских белих орлова тако што је дао гол у финалу плејофа 2016. године а наш клуб је (после продужетака и гола Милоша Шћепановића) подигао шампионски пехар.

„Као што сам и рекао, велика ми је част била што сам играо за Орлове – клуб са великом историјом, традицијом, сјајним фудбалерима и стручним штабом. По доласку у клуб, освојили смо шампионски пехар након осам година. Сјајна екипа и тренер Медић – пехар је морао да се врати у наше витрине. Постигао сам гол у финалу, да, за 1-1, осјећај неописив, као да сам га дао Партизану на сред ЈНА (ха ха)!”

Хвала Луки (који данас живи и ради у Лос Анђелесу) што је издвојио време за нашу веб-страницу. Лепо је присетити се шампионских времена а још је лепше стварати нове шампионске успомене. И зато, напред – у нове победе!

Извештај и фотографија: Ђурађ Вујчић

У полуфиналу Канадске фудбалске лиге, одиграном данас по великом сунцу и врућини у шеснаест часова на стадиону Естер Шајнер, ФК Континенталси савладали су Српске беле орлове резултатом од 2-0.

Утакмица је добро почела за наше Орлове – шансе су стварали Никола Ђурковић, Ејдријен Кен и Марко Красић али је голман Континенталса Анатолиј Старушченко био на висини задатка. Везни играч Континенталса Богдан Боровскиј погодио је пречку у петом минуту утакмице. Несрећа је задесила Орлове у 28. минуту меча када је голман Марко Костић задобио црвени картон због играња ван шеснаестерца и свиран је слободан ударац. Орлови (без резервног голмана у овој утакмици) били су приморани да ставе нападача Бојана Зорановића (који је уједно и помоћни тренер екипе) на гол. У 31. минуту, капитен Континенталса Сергиј Ивлијев извео је слободан ударац а лопта се одбила од живог зида право до Богдана Боровскија који је послао лопту у мрежу и то је 1-0 за Континенталсе. Марко Павићевић је узвратио снажним ударцем у 36. минуту али је лопта погодила пречку. Бојан Зорановић био је солидан на голу одбранивши неколико изгледних шанси. Континенталси су повели 2-0 захваљујући голу Басила Рашраша у 78. минуту и то је било то за Беле орлове који су се борили све време (у неким моментима игре и доминирали са играчем мање) али је то нажалост било недовољно. Фудбал је према нама вечерас био неправедан. Српски бели орлови (који су били први на табели у регуларном делу сезоне) испали су у полуфиналу од екипе Континенталса (клуб који се пре ове године звао ФК Воркута) трећу годину заредом. ФК Континенталси играће против ФК Скарборо у финалу које се игра 27. августа на стадиону Лампорт.

Српске беле орлове очекује куп утакмица у првом годишњем меморијалном турниру „Енио Перуца”. Турнир је назван у част дугогодишњег спикера Канадске фудбалске лиге који се упокојио почетком прошле године.

Бојан Зорановић поделио је с нама његове утиске после утакмице:

„Једноставно, то је фудбал. Мислим да је још мало и врућа глава за анализу и неке веће коментаре али, ето, мислим да смо доминирали утакмицом тих неких пола сата док се још није десио црвени картон. После тога, једноставно, отишла је утакмица у другом правцу. Аутоматски смо примили из тог прекида гол и тешко је било вратити се, с тим што бих одао велико признање играчима за то друго полувреме где смо доминирали утакмицом са играчем мање и где сам ја – као играч – бранио на голу и то је једноставно један достојанствен пораз. Као тренер екипе, осећао сам потребу да се ја прихватим те одговорности. Стицајем околности, нисмо имали резервног голмана тако да, нажалост, испало је тако како је испало. Мислим да је једна добра сезона иза нас где смо били први у регуларном делу. Нажалост, у плејофу се игра по једна утакмица тако да је то то за ову сезону што се тиче лиге. Окрећемо се куп такмичењу и припремамо се већ сада за следећу сезону. Мислим да смо стварно направили једну респектабилну екипу што се тиче играча и пре свега њихових људских квалитета. Дошло је 7-8 играча из Србије и из Црне Горе, тако да стварно имамо један добар тим где смо се сви надали да ћемо освојити лигу али, нажалост, једноставно не добије утакмицу – као што сте данас видели – боља екипа али, ето, што се тиче тог куп такмичења, крећемо из почетка и сигурно да ћемо ићи на то да освојимо, тако да – надамо се најбољем.”

Састави тимова

Српски бели орлови (3-5-2): Марко Костић, Дејан Јаковић (капитен), Ејдријен Кен, Петар Планић, Иван Ћендић, Срђан Симовић, Никола Ђурковић, Марко Красић, Бојан Зорановић, Владимир Стризовић и Марко Павићевић.

На клупи су били Лука Милидраговић, Душан Ковачевић (заменио Срђана Симовића у 55. минуту), Стефан Пејић, Јасин Шахван (заменио Николу Ђурковића у 67. минуту), Никола Појић, Шакил Агард (заменио Марка Павићевића у 70. минуту), Марко Орошић, Никола Тимотијевић, Брендон Велингтон (заменио Ивана Ћендића у 74. минуту), Марко Стајић, Адам Вејт и Мирослав Јовановић, а шеф стручног штаба је Урош Стаматовић.

Континенталси (4-5-1): Анатолиј Старушченко, Олександр Алексејев, Максим Банасјевич, Хесус Компеан, Борис Орловскиј, Андриј Сорокин, Сергиј Ивлијев (капитен), Сергиј Пител, Богдан Боровскиј, Виталиј Тимофијенко и Микола Темњук.

На клупи су били Андреј Чурчин, Олександр Мусијенко, Дмитро Проњевич, Басил Рашраш, Сергиј Урсуленко, Олексиј Бојко и Виктор Расков, а шеф стручног штаба је Андреј Малишенков.

Судија

Главни судија утакмице био је Тимур Кајуми.

Играч утакмице

Играч утакмице био је Богдан Боровскиј.

Полуфинале Канадске фудбалске лиге одржаће се у суботу 20. августа на стадиону Естер Шајнер. Тог дана одиграће се две утакмице:

Српски бели орлови за противника имаће ФК Континенталси (клуб који се пре звао ФК Воркута) док ће екипа Јорк риџен шутерси снаге одмерити са Скарбором.

Наша утакмица почиње у шеснаест часова.

На утакмицу вас позивају наши играчи Владимир Стризовић, Јасин Шахван, Марко Павићевић, Лука Милидраговић, Бојан Зорановић и Марко Красић:

У Спортском журналу је, 10. августа на страни 12, изашао текст уредника Михајла Тодића о нашем клубу.

Текст преносимо у целости.

Српски бели орлови су победом против Фалконса (соколови) из Торонта (2-0) освојили прво место у Канадској лиги и обезбедили пласман у полуфинале доигравања.

Орлови су победили головима Владимира Стризовића у 45. и 67. минуту и у последњој рунди лигашког дела преузели прво место на табели и тако стекли повластицу да прескоче четвртфинале доигравања и такмичење наставе од полуфинала. Одговарао им је прекид утакмице Скарборо – Јорк (0-0) на полувремену.

Српски бели орлови следећу утакмицу требало би да играју против победника Скарборо – Торонто фалконси.

Предност је само психолошка. Канадску лигу чине само клубови из Торонта и оближњих градова Хамилтона и Вона, а све утакмице играју на стадиону Сентенијал у Торонту.

Екипу Српских белих орлова чине у највећем броју српски фудбалери, углавном рођених у Канади, али на половини сезоне стигла су појачања из матице. Плаво-бели дрес клуба из Торонта обукли су Петар Планић (ОФК Београд, БСК, Радник…), Дејан Кораксић (Слобода, Нови Пазар, Металац…), Марко Павићевић (Слобода, Вождовац, Напредак, ОФК Београд…), Срђан Симовић (Јавор, Вождовац, Металац, Борац…), Марко Красић (Борац, Металац, Раднички КГ…), а у екипи је и Дејан Јаковић, некадашњи дефанзивац Црвене звезде и бивши репрезентативац Канаде.

Тренер је Урош Стаматовић, некадашњи фудбалер чачанског Борца, ужичке Слободе, лучанске Младости и Хајдука из Куле.

Канадска лига је покренута 1926. Током година је више пута прекидана и поново покретана. Кад је обновљена 1998, постала је незванично највиши ниво фудбала у Земљи јаворовог листа. Пре три године, формирањем Премијер лиге и Чемпионшипа, који је заправо Куп Канаде, спуштена је на ниво трећег ранга.

Канадску лигу чине само клубови из провинције Онтарио.

Српски бели орлови, основани 1968, у највећем броју ангажују српске фудбалере, као и Скарборо, чији је тренер Ваљевац Мирко Медић, а тим путем је кренуо и прошле године формиран БГХ сити из Хамилтона, на чију је клупу сео Саша Вуковић.

Континенталс је клуб украјинских имиграната, а Јорк шутерс окупља Африканце.

Најуспешнији клуб Канадске лиге је Торонто кроација, клуб хрватских имиграната. Освојио је шест титула, али је 2015. напустио лигу.

Јорк је трипут освајао лигу, Српски бели орлови и Континенталс по два пута.

Извештај и фотографије: Ђурађ Вујчић

У последњој утакмици регуларног дела сезоне Канадске фудбалске лиге за 2022. годину, одиграној 6. августа на стадиону Естер Шајнер, Српски бели орлови победили су екипу Торонто фалконси (торонтски соколови) резултатом од 2-0, а оба гола постигао је Владимир Стризовић који је том приликом постао најбољи стрелац лиге са осам голова. Други и трећи на списку најбољих стрелаца лиге су такође наши играчи Душан Ковачевић (седам голова) и Никола Ђурковић (шест голова). Ова победа је Белим орловима донела прво место на табели.

Владимир Стризовић постигао је први гол на утакмици у 38. минуту, постигавши гол главом након одличног центаршута Срђана Симовића с левог крила за вођство од 1-0. Стризовић је други гол постигао у 77. минуту – овог пута га је пронашао Марко Стајић а Стризовић је левом ногом лопту пласирао у леви доњи угао мреже голмана Фалконса Алесандра Чампаље.

Српски бели орлови су доминирали и стварали много шанси – Марко Стајић је погодио стативу, Никола Ђурковић је дао гол који је досуђен као офсајд а везисти Марку Красићу мало је фалило да постигне гол. Марко Павићевић (који је недавно стигао у клуб из чувеног ОФК Београд) такође је веома добро играо и стварао много шанси за гол (укључујући и гол главом који је такође досуђен као офсајд).

Дефанзивни везиста Фалконса Станислав Катана добио је црвени картон у 40. минуту због тежег старта, а и још један играч Фалконса капитен Максим Роховски избачен је због сличног старта у 87. минуту, тако да су Фалконси остали са девет играча на терену.

Утакмицу је обележио деби голмана Српских белих орлова Марка Костића који је уписао и тзв. „clean sheet” тако што није примио гол. Костић (родом из Косовске Митровице) прешао је у клуб почетком августа из краљевачке Слоге.

Српски бели орлови завршили су регуларни део сезоне на првом месту са деветнаест бодова и са скором од пет победа, четири нерешене утакмице и једним поразом. Тиме су се изборили за пролазак у четвртфинале плејофа у коме неће имати противника, а самим тим су се пласирали директно у полуфинале које је заказано за 20. август на стадиону Естер Шајнер. Време и противник сазнаће се 14. августа.

Састави тимова

Српски бели орлови: Марко Костић, Дејан Јаковић (капитен), Ејдријен Кен, Срђан Симовић, Никола Тимотијевић, Иван Ћендић, Јасин Шахван, Марко Красић, Никола Ђурковић, Марко Стајић и Владимир Стризовић.

На клупи су били Никола Постић, Бојан Зорановић, Стефан Пејић, Марко Орошић, Адам Вејт, Марко Павићевић, Петар Планић, Никола Милинковић, Никола Појић и Мирослав Јовановић а шеф стручног штаба је Урош Стаматовић.

Торонто фалконси: Алесандро Чампаља, Андриј Волошин, Станислав Катана, Анђело Тенер, Максим Роховски (капитен), Вадим Кучеревски, Богдан Туреак, Јарослав Солонинко, Вадим Гостјев, Олег Кивало и Ринат Касимгерејев.

На клупи су били Васил Шпук, Володимир Сидоренко, Жане Гендунов, Кирило Антоненко, Љубомир Головински, Џон Танстил, Антонио Ђумара, Алексеј Јакимавец и Андриј Зборовски а шеф стручног штаба је Вили Ђумара.

Судија

Главни судија утакмице био је Карлос Родригез.

Играч утакмице

Играч утакмице био је Владимир Стризовић.