Чланак: Ђурађ Вујчић
Данас се навршава дванаест година од упокојења наше клупске легенде Момчила Мајка Стојановића.
Момчило Стојановић (популарни Столе) родио се у Лапову, 26. јануара 1947. године, од оца Витомира и мајке Руже.
Током своје играчке каријере у Југославији, Стојановић (који је играо на позицији центарфора) играо је за Јединство из Параћина, Мораву из Велике Плане и за прволигаше Раднички Крагујевац и скопски Вардар.
Стојановић је био договорио прелазак у француски клуб Ница, али је дошло до компликација са његовим папирима при потпису. Уместо тога, отишао је у Северну Америку и играо за наше Српске беле орлове од 1973. до 1976. године када је наш клуб био члан Националне фудбалске лиге. Стојановић је био члан екипе која је 1974. године освојила дуплу круну (титулу у регуларном делу лиге и Отворени куп Канаде) под вођством шефа стручног штаба Драгана Поповића. Стојановић је био најбољи стрелац лиге 1974. године (са 54 гола) и 1975. године (са 42 гола) за укупних невероватних 96 голова за само две сезоне. Стојановићева 54 гола постигнута 1974. и данас је клупски и лигашки рекорд.
После тога је играо за НАСЛ (Северноамеричка фудбалска лига) екипу Рочестер ленсерси од 1976. до 1980. године. Био је познат по својој висини и снази и постигао је седамнаест голова у првој сезони у клубу.
Играо је за екипу Сан Дијего сокерси од 1981. до 1982. године. Његова најпродуктивнија сезона била је 1981. када је постигао 23 гола и када је проглашен за најбољег играча године у Северној Америци према НАСЛ-у. Стојановић је такође играо за екипу Сан Хозе ертквејкси 1982. године, што је била његова последња сезона у професионалном фудбалу. Стојановић је девети на листи најбољих стрелаца НАСЛ-а свих времена са 83 гола у 179 утакмица и десети на листи најбољих поентера са 211 поена – испред легенди као што су Џорџ Бест, Пеле и Франц Бекенбауер.
Стојановић је имао 33 године када је 15. септембра 1980. године забележио свој први наступ за А репрезентацију Канаде против Новог Зеланда у Ванкуверу. Стојановић је постигао гол на свом дебију а Канада је победила 4-0. Играо је на свим утакмицама Канаде 1980. и 1981. године под вођством селектора Берија Кларка. Одиграо је укупно петнаест утакмица и постигао пет голова у утакмицама против Новог Зеланда, Мексика, Тринидада и Тобага, Салвадора и Хаитија.
Након што је играо за Српске беле орлове, Стојановић је одлучио да живи у Торонту. Играо је у лиги Фудбалског савеза Општине Дурам 1992. године са 45 година, освојивши прво место у лиги са ФК Уједињени Срби из Ошаве.
Стојановић је 6. јуна 2009. године примљен у Кућу славних Фудбалског савеза Канаде, чиме је постао први човек српског порекла који је примљен.
На церемонији 7. августа 2009. године, уочи утакмице Српских белих орлова против екипе ФК Португал на стадиону Сетенијал парк, Стојановићев дрес са бројем 9 је повучен из употребе – једини број који је наш клуб икада повукао из употребе.
Стојановић се упокојио 18. новембра 2010. године после храбре борбе са раком стомака. Сахрањен је на манастирском гробљу српског православног манастира Светог Преображења Господњег у Милтону 20. новембра 2010. године, а чин опела служио је протојереј-ставрофор Михајло Додер.
Стојановић је 19. новембра 2011. године постхумно примљен у Кућу славних екипе Рочестера.
Молимо се да Господ упокоји његову душу тамо где праведници почивају. Вечнаја памјат!
